Академски парк

Споменик природе „Академски парк“ категорисан је као значајно природно добро са успостављеним режимом заштите III степена

Академски парк налази се у старом језгру Београда, на Студентском тргу, између Улице Васине и самог трга.

Простор трга уклапао се у доба Римљана у састав цивилног насеља Сингидунума. О изгледу и намени овог простора у средњем веку нема много података. У доба аустријске власти у Београду, у 18. веку, био је намењен војним вежбама, а за време Турака служио је за молитве,али и као гробље које се ту задржало до шездесетих година 19. века. У његовој близини биле су куће најзначајнијих Турака, џамије, турбети, ханови и друге јавне грађевине.

  • akademski
  • akademski 1
  • akademski park1
  • akademski park 011
  • panorama akademski park 01
  • akademski
  • akademski 1
  • akademski park1
  • akademski park 011
  • panorama akademski park 01

Средином 19. века овде су подигнуте управне и просветне зграде, а 1863. године и Капетан-Мишино здање као приватна палата богатог трговца Мише Анастасијевића, да би касније било поклоњено Великој школи, а данас је ту Ректорат Београдског универзитета. У трећој деценији 19. века, 1824. године, на делу запуштеног гробља, наспрам садашњег „старог здања“ Универзитета, српске власти отварају пијацу, тзв. „пазариште“. Касније овај простор постаје познат под именом „Велика пијаца“, и остаје на том месту све до 1927. Године. Преостали, мањи део свог гробља Турци су оградили, да би спречили његово даље уништавање. Током наредних година, по одласку Турака, тај простор се претворио у „пољанче“.

Предлог да се на њему формира зелена површина потекао јеод Емилијана Јосимовића, првог српског урбанисте, 1867. Његова идеја је била да се тај простор уреди у облику парка који би имао и карактер друштвеног центра, пешачког трга, или како га он назива „пијаце“ који би био озелењен крупним лишћарима. Делимичном остварењу Јосимовићевог предлога приступило се тек у пролеће 1886, а уређење је окончано 1889.

Након смрти Јосифа Панчића (1888), познатог ботаничара и првог председника Српске академије наука, у овом делу подигнут му је споменик, 1897. Годин. Скулптуру је направио вајар Ђорђе Јовановић. Ова стојећа фигура истовремено представља прву фигуру у српском вајарству и први јавни споменик те врсте у београду.

Три деценије касније, 1927. године затворена је „Велика пијаца“, а на њеном месту изграђен је данашњи Академски парк, у чији састав је ушао и „Мали парк“ из 1889. Пројектант парка био је архитекта Ђорђе Ковалевски.

Око парка подигнута је 1929. ограда по пројекту архитекте Милутина Борисављевића.

Површина парка је 1,4 хектара. Поред већ поменутог споменика Панчићу, у парку се налазе и споменици Доситеју Обрадовићу, српском просветитељу, оснивачу „Велике школе“, постављен 1930., рад вајара Рудолфа Валдеца, и Јовану Цвијићу, географу, једном од председника Српске академије наука, подигнут 1994, рад вајара Ота Лога.

© ЈКП Зеленило-Београд