Долази период који можемо да искористимо у циљу кошења травњака, орезивања живе ограде, стабала лишћарских врста (која не цветају током зиме или раног пролећа.
Током овог периода лишће , које се нагомилава у великим количинама, односимо са зелених површина остављајући их на местима где могу корисно послужити као природно ђубриво и заштита од мраза.
Стекли су се погодни услови за садњу живе огарде (Buxus , Pyracantha) као и шибља, све до средине овог месеца.Период новембра је погодан за размножавање резница шибља и дрвећа (Philadelphus, salix , forsytia, sambucus, berberis).
Луковице и прецветало једногодишње цвеће вадимо из земље.
Потом луковице очистимо, оставимо да се просуше доводећи их у стање погодно за садњу у пролеће. Време је за садњу одређених врста луковица (зумбул, нарцис, лале, крокус).
Постоје луковице којима је у овом периоду време за садњу. Након садње луковице презимљавају , цветају у пролеће.
Најпре садимо луковице зумбула (hyacinthus) и нарциса (narcissus) а потом лала (tulipa) и крокуса (crocus).
Луковице зумбула садимо у групама по три, тако да је укопамо на 2/3 дужине, док трећи део вири из земље.
Уколико намеравамо да луковице посадимо у врту са жељом да цветају у пролеће, постављамо их уз ивицу стаза тако да их закопамо на дубину од 20 цм. На том месту их остављамо до почетка децембра , када их убацујемо у топлију просторију.
Убрзо ће се појавити цветни избојци који ће најпре услед боравка у тамној просторији бити готово сасвим бели али то је тако само за кратко, кроз неколико дана избојци добијају зелену боју.
У случају садње луковица нарциса, дубина садње је 15-20 цм, при чему je важно да имамо у виду да луковице не садимо прегусто јер се брзо шире.
Луковице можемо садити и у саксији, тако што их садимо по 1 у свакој.
Код садње је значајно да се луковице не уврћу, при чему остављамо њен врх да мало вири из земље.
Након садње саксије стављамо у посуду са водом, како би се земља добро натопилаа потом и оцедила.
После тога луковице стављамо на хладно и тамно место (подрум) до појаве бледо зелених листова када их премештамо на хладно али светлије место ( прозорску даску)
Отварање листова уз температуру 18-20 степени означава почетак њиховог цветања.
Прилика је да башту обогатимо садњом врста које зиму проводе у стању пoдземних изданака а који се раздвајају деобом : Девојачко срце (Dicentra spectabilis),перуника (Iris) , ђурђевак (Convalaria majalis), божур (Paeonia).
И поред тога можемо посадити двогодишње цвеће које је у виду формираних расада отпорних на зимске услове: дан и ноћ (Viola tricolor), незаборавак (Myosotis), турски каранфил (Dianthus barbatus),...
Све наведене цветне врсте се саде на размаку од 20 цм, сем турског каранфилагде је растојање веће, око 30 цм.
Осим код садње луковица и двогодишњег цвећа, јесења садња је погоднија и за врсте ружа.
Долази период који можемо да искористимо у циљу кошења травњака, орезивања живе ограде, стабала лишћарских врста (која не цветају током зиме или раног пролећа.
