28. 11. 2011

ПРИНЦЕЗА МЕЂУ ЧЕТИНАРИМА - ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА

Трерцијарни реликт и ендемит подручја Подриња, западне Србије и источне Босне

Готово да нема човека коме кад поменете Панчићеву оморику, не стане дах са дивљењем на лицу. Без сумње, наша српска лепотица никога не оставља равнодушним.

А Србија је, може се рећи, имала среће да припада оном делу Балканског полуострва где су природна станишта добро очувана па тако и бројне врсте још из доба  Терцијера.

Али једна од њих, свакако, предњачи. Ову, изузетно лепу смрчу,открио је Јосиф Панчић, још крајем 19-ог века, прецизније 1876 године и то на подручју око средњег тока реке Дрине, на планини Тари. Кад смо код Панчића, по овом великану назван је тада један од првих паркова у Београду, у коме се и данас налази његов споменик и оморика поред њега. Парк је касније променио име у Академски, познатији као Студентски и налази се преко пута Капетан-Мишиног здања.

И они који скоро да ништа не знају о биљном свету, не могу, а да не запазе четинар уско-пирамидалне  крошње, чије су горње гране уперене ка небу, средишње „стоје мирно“ и хоризонтално, а доње као да су се повиле ка земљи, подижући своје врхове према сунцу и показујући  плавичасто-сребрнасту тајну свог ''унутрашњег костима''.

Панчићеву оморику можете срести и на стрмим кречњачким литицама које су окренуте ка северу,и на високим планинама  од око 1700   метара надморске висине, као и у њиховим подножјима, на око 3оо-400 метара. Може да порасте и 40 метара, а да јој прсни пречник буде чак пола метра.     

Међутим, оно што свакако фасцинира је да овај леп четинар краси паркове и зелене површине у градовима. Поред изузетне лепоте којој треба додати и тамно љубичасте висеће шишарице,ова врста има много ширу еколошку амплитуду него што се то може и замислити. Поред тога што подноси температуре од – 40   до  + 40  степени  C, она је изузетно отпорна на дим, прашину, гасове, као и на екстремне промене влажности, светлости и тд. Осетљива је једино када је сасвим млада, до три - четири године живота. Тада је треба заштитити од летње суше, раних пролећних мразева и недовољне светлости. А када прође овај период, она постаје изузетно отпорна.

Из наведених разлога, данас је можете срести у готово свим већим градовима Европе, од севера до југа, од Шведске, преко Немачке, Енглеске до Италије. У Русији је посебно цењена и омиљена.

 

текст саставила:

Драгана Туцовић Баранац, дипл.пејз.арх.